U svom završnom opsežnom obraćanju javnosti u svojstvu specijalizovanog tužioca, Dejvid Švendiman je govorio o začetku Specijalizovanog tužilaštva, izazovima s kojima se susreo kao specijalizovani tužilac i izazovima s kojima će se organizacija susresti u predstojećim godinama, te o tome šta istragu koju je nadgledao čini jedinstvenom i zašto iziskuje toliko vremena i resursa.
G. Švendiman, čiji mandat na funkciji specijalizovanog tužioca prestaje 31. marta u ponoć kada ističe njegovo imenovanje u svojstvu višeg službenika Diplomatske službe Državnog sekretarijata SAD-a, govorio je u Centru Grocije Lajdenskog univerziteta u Hagu.
Posvetio je vreme tome da naglasi određene elemente politike kojom se rukovodio, a koja je obeležila njegov mandat specijalizovanog tužioca. Na osnovu člana 86 Pravilnika o postupku i dokazima koji su u julu 2017. usvojila Specijalizovana veća, specijalizovani tužilac mora da se uveri da “postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća” pre nego što je moguće podići optužnicu.
Uz to, a na osnovu najboljih iskustava iz profesionalne prakse, G. Švendiman je objasnio da je naložio zaposlenima u Specijalizovanom tužilaštvu da donose još detaljniju procenu kako bi zaključili da li treba da se podnesu optužbe, drugim rečima, da li navedenu optužbu podržavaju:
- dokazi koji će biti dostupni na suđenju, i
- dokazi koji će imati izgleda da, nakon što ih ospori obaveštena, odgovorna i jaka odbrana, budu uverljivi u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu, te da dovedu do osuđujuće presude koja će se održati prilikom žalbenog postupka za svakog optuženog i svaku optužbu iznetu na potvrđivanje.
G. Švendiman je takođe objasnio da su, na osnovu Ustava Kosova i Specijalnog zakona, Specijalizovani tužilac i Specijalizovana veća, obavezni da rade u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te drugim instrumentima međunarodnog prava ljudskih prava. Specijalizovani tužilac je na ovaj način odgovoran da pruži pomoć žrtvama u ostvarivanju prava koja im ti isti instrumenti garantuju.
“Najvažnija je obaveza da se sprovede razumna istraga o smrti i nestanku žrtava krivičnih dela u okviru mandata specijalizovanog tužioca, te da se pronađu, ekshumiraju i identifikuju lica koja se još uvek vode kao nestala, kako bi im se povratio identitet i kako bi se njihovi posmrtni ostaci vratili preživelim članovima porodice,” rekao je g. Švendiman, istakavši da je njegova politika bila “da se u to ulože maksimalni napori koji su u skladu s našim mandatom i resursima koji nam stoje na raspolaganju”.
Specijalizovani tužilac je naglasio trajnu predanost zaposlenih u Specijalizovanom tužilaštvu naporima da zaštite osetljive žrtve i svedoke.
G. Švendiman je govorio o složenosti postupka prikupljanja dokaza, pronalaženja svedoka, kao i ostalog materijala koji bi mogao imati dokaznu vrednost, ukazujući na strpljenje i istrajnost, te diplomatski pristup koji su za to potrebni.
“Specijalizovano tužilaštvo u ovom trenutku analizira i procenjuje oko 700.000 stranica dokumentacije, koju sačinjava oko 70.000 dokumenata, uz nekih 6000 povezanih predmeta – video snimaka, fotografija, transkripata i ostalih materijala sakupljenih tokom istrage do današnjeg dana,” rekao je.
Ovi zadaci moraju da se obave pre nego što se ispune kriterijumi za podizanje optužbi koje je g. Švendiman opisao.
“Mi posao moramo da obavimo ispravno i da ga obavimo dobro kako bismo bili sigurni da su standardi o kojima sam ranije govorio ispunjeni i kako bismo izbegli značajna odlaganja i probleme u kasnijoj fazi,” rekao je, naglasivši da je to “takođe od suštinskog značaja ukoliko mislimo da ispunimo naš cilj da proizvedemo ishode koji su zakoniti, ali i ishode koje oni na koje oni utiču vide kao zakonite.”
Specijalizovani tužilac se takođe pozabavio temom odgovornosti, rekavši: “Tužilac se bavi odgovornošću; individualnom odgovornošću za krivična dela dokazana van razumne sumnje putem dokaznog materijala koji je pribavljen na način koji se smatra pravičnim i pouzdanim ne samo prema međunarodnim standardima već i u relevantnim nacionalnim sistemima.
Naglasio je da “odgovornost mora da bude za individualna dela, ne grupna odgovornost za bilo koju radnju koju Specijalni zakon reguliše.”
G. Švendiman je dao do znanja da rad Specijalizovanog tužilaštva i Specijalizovanih veća nije napad na istorijski prikaz o nezavisnosti Kosova niti prikaz o veteranima Oslobodilačke vojske Kosova.
“Evropska unija ne ulaže toliko koliko ulaže, Sjedinjene države me nisu poslale ovde, niti se bilo ko od nas koji ovde radimo bavi promenom istorije, atakom na stvorenu predodžbu, organizaciju, grupu ili nacionalnost.
“Naš jedini cilj je da uradimo ono što nam zakon i dokazi dozvoljavaju da uradimo kako bi određeni ljudi odgovarali za sopstvene postupke” rekao je.
“Ukoliko organizacije kojima su lica pripadala ili koje su kontrolisali ili njima upravljali budu diskreditovane, uzrok tome će biti krivična dela, sagledana grupno ili individualno, a ne čin istrage ili krivičnog gonjenja za ta dela,” rekao je Specijalizovani tužilac.
G. Švendiman je izrazio razočaranje činjenicom da neće biti u prilici da završi zadatak za koji je imao čast da mu bude dodeljen, ali je objasnio da je njegov odlazak samo “promena u osoblju, a ne promena u fokusu ili predanosti, niti je promena u politici ili predanosti SAD, a nije niti momenat niti događaj koji signalizira bilo šta.”
Dao je do znanja da se njegovim odlaskom ništa neće promeniti u radu Specijalizovanog tužilaštva, istakavši da će njegov zamenik, Kvai Hong Ip, preuzeti rad u svojstvu vršioca dužnosti do imenovanja njegovog naslednika, rekavši da “ne bi mogao da ostavi Tužilaštvo u boljim rukama”.
Govor g. Švendimana pod nazivom “Osvrt na vreme provedeno u ulozi specijalizovanog tužioca i izazovi koji predstoje”, održan je u prepunoj sali Lajdenskog univerziteta pred publikom sastavljenom od advokata, novinara, diplomata i studenata.
