Dana 23. oktobra 2026, Specijalizovano veće Ustavnog suda donelo je odluku po ustavnoj žalbi Pjetera Šalje, u kojoj je Veće utvrdilo da je žalba delimično nedopuštena, a u pogledu preostalog dela zahteva zaključilo je da Ustav Kosova, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima nisu prekršeni.
Gospodin Šalja je tvrdio da su njegova lična prava i slobode prekršena u krivičnom postupku koji se protiv njega vodio pred Specijalizovanim većima Kosova. Konkretno, prema navodima g. Šalje, vreme proteklo od izvršenja krivičnih dela iz optužnice do suđenja narušilo je pravičnost krivičnog postupka. Ustavno veće je utvrdilo da određeni delovi zahteva nisu dopušteni jer u vezi s njima nisu iscrpljena sva dostupna pravna sredstva. Što se tiče preostalog dela žalbe, Veće je zaključilo da se postupak g. Šalje odvijao prema svim načelima kontradiktornog postupka i da je postupak u celini bio pravičan, a ne proizvoljan. Veće je stoga proglasilo žalbu nedopuštenom.
Pored toga, g. Šalja je tvrdio da su na suđenju usvojene i korišćene njegove izjave Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i Federalnoj kriminalističkoj policiji Belgije, koje je dao u svojstvu osumnjičenog a da mu pri tome nije bila pružena pravna pomoć, i da je time prekršeno njegovo pravo na pravično suđenje. Veće ustavnog suda je smatralo da određeni delovi žalbe nisu dopušteni jer u vezi s njima nisu iscrpljena sva dostupna pravna sredstva. Što se tiče preostalog dela zahteva, primenom opšteg kriterijuma za ocenu pravičnosti u postupanju s dokazima, Veće je zaključilo da je g. Šalja imao više nego dovoljno prilika da te izjave ospori i usprotivi se njihovom korišćenju, i da je krivično veće na adekvatan način razmotrilo njegove primedbe. Takođe je konstatovano da se na jednu od tih izjava tužilaštvo nije ni pozvalo na suđenju, a da preostale izjave nisu bile odlučujuće prilikom utvrđivanja krivice g. Šalje. Veće je stoga proglasilo žalbu nedopuštenom.
Osim toga, g. Šalja je tvrdio da je njegovom osudom prekršeno načelo zakonitosti jer udruženi zločinački poduhvat kao vid odgovornosti i ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode u nemeđunarodnom oružanom sukobu u predmetnom periodu nisu bili propisani zakonom niti su mu u dovoljnoj meri bili dostupni i predvidljivi. Veće Ustavnog suda je konstatovalo da je in tempore criminis osnovni oblik udruženog zločinačkog poduhvata bio utvrđeni vid odgovornosti u međunarodnom običajnom pravu, a da je ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode u nemeđunarodnom oružanom sukobu takođe bio dovoljno jasno definisan u međunarodnom običajnom pravu. S tim u vezi, Veće je zaključilo da su relevantni pravni izvori bili dostupni dugo pre nego što su krivična dela izvršena i da je g. Šalja mogao predvideti da bi po tim osnovama mogao krivično da odgovara. Iz tih razloga, Veće je zaključilo da načelo zakonitosti nije prekršeno.
Dalje, g. Šalja je tvrdio da u optužbama protiv njega nisu dovoljno detaljno identifikovani učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, niti je preciziran broj i identitet žrtava, zbog čega on nije bio adekvatno obavešten o optužbama, pa mu je uskraćena stvarna prilika da odgovori i organizuje svoju odbranu. Veće Ustavnog suda je utvrdilo da su optužbe sadržale dovoljno informacija da bi g. Šalja razumeo za šta se tereti i pripremio svoju odbranu. Veće je konstatovalo da je u optužbama obavešten da je u udruženom zločinačkom poduhvatu, uz navedene, učestvovalo još lica, kao i da je g. Šalja dobio još pojedinosti o broju i identitetu žrtava dovoljno pre početka suđenja. Veće je stoga proglasilo žalbu nedopuštenom.
Naposletku, g. Šalja je tvrdio da je krivično veće prekršilo načelo zakonitosti kada je primenilo raspon kazni propisan Zakonom br. 05/L-053 o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu umesto kosovskih zakona koji su važili u predmetno vreme. Tvrdio je takođe da je kaznom koja mu je izrečena prekršeno načelo jednakosti pred zakonom i da je ona nesrazmerna u poređenju s drugim kaznama izrečenim u sličnim predmetima. Ustavno veće je potonji deo žalbe proglasilo nedopuštenim jer nisu iscrpljena sva pravna sredstva. U pogledu prvog dela, Veće je podsetilo na to da Specijalizovana veća funkcionišu u okviru sopstvenog normativnog okvira u sklopu pravosudnog sistema Kosova, te da je jedini obavezujući zakon koji se primenjuje na odmeravanje kazni pred Specijalizovanim većima Zakon br.05/L-053 o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, prema kom krivična veća nisu dužna da prilikom odmeravanja kazni za međunarodna krivična dela primenjuju druge kosovske zakone, već samo da ih uzmu u obzir. Veće je stoga proglasilo žalbu nedopuštenom.
Odluka je dostupna na vebsajtu Specijalizovanih veća Kosova.