Šta su to Specijalizovana veća Kosova?

Specijalizovana veća Kosova (SVK) su krivični sud čiji je zadatak da sudi za određena krivična dela izvršena za vreme  i posle sukoba na Kosovu, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sud je osnovan po zakonu Kosova ali se nalazi u Holandiji, u Hagu, a njegovi službenici potiču iz zemalja Evropske Unije i pet drugih zemalja.

Kao sudska ustanova, Specijalizovana veća su usredsređena na vođenje pravičnih, nepristrasnih i nezavisnih sudskih postupaka u kojima su zagarantovana prava optuženih i ostalih učesnika u postupku, kao i sigurnost i bezbednost svedoka i žrtava.

Specijalizovana veća će suditi samo pojedincima za krivična dela koja su oni izvršili, neće suditi etničkim grupama, organizacijama ili zajednicama.

Koji je pravni osnov Specijalizovanih veća Kosova i Specijalizovanog tužilaštva?

Specijalizovana veća Kosova i Specijalizovano tužilaštvo osnovani su na osnovu razmene pisama, odnosno međunarodnog sporazuma koji je Skupština Kosova ratifikovala 2014. godine. Kosovo je izvršilo obaveze koje proističu iz ovog međunarodnog sporazuma usvajanjem ustavnog amandmana (član 162 Ustava Kosova) i Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu (Zakon), koje je Skupština Kosova usvojila u avgustu 2015. Prema tom zakonskom okviru, Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo su nezavisni u odnosu na kosovske institucije.

Da li su Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo jedna te ista institucija?

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo su dve odvojene institucije. Specijalizovano tužilaštvo sprovodi istrage i krivično goni za krivična dela koja spadaju u nadležnost SVK.

Specijalizovana veća čine dva organa, Veća i Sekretarijat. U Veća spadaju predsednik i sudije, koji vode postupke. Sekretarijat upravlja svim aspektima neophodnih pomoćnih funkcija kao što su pritvor, vođenje sudske službe, pravna pomoć, učešće žrtava  i usmeno i pismeno prevođenje.

Koja krivična dela procesuiraju Specijalizovana veća Kosova?

SVK imaju konkretan mandat da sude za određena krivična dela koja su izvršena za vreme i nakon sukoba na Kosovu.

Konkretno, prema ovom Zakonu SVK imaju nadležnost za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge zločine prema zakonima Kosova koji su izvršeni od januara 1998. do decembra 2000. Ovaj sud je nadležan samo za zločine koji su izvršeni ili započeti na Kosovu, a izvršilac ili žrtva su sa Kosova ili iz bivše Savezne Republike Jugoslavije. Stvarna nadležnost je detaljnije definisana pozivanjem, u članu 6 Zakona, na Izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011.

Sud može suditi i za krivična dela protiv pravosuđa, kao što su, na primer, zastrašivanje svedoka, kada se ona odnose na postupke suda ili sudske službenike.

Koji se jezik koristi na Specijalizovanim većima Kosova?

Službeni jezici Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva su albanski, srpski i engleski. Svi sudski postupci se simultano prevode na sva tri jezika i osobe koje prate postupak iz galerije za publiku ili onlajn mogu da biraju da li će postupak slušati na albanskom, srpskom ili engleskom. Pored toga, sve detaljne informacije na veb sajtu o SVK i njegovom radu, uključujući osnivačke pravne tekstove suda, dostupne su na sva tri jezika koje sud koristi.

Što se tiče javne sudske evidencije za pojedinačne predmete, ona se postavlja na veb sajt čim se objavi na izvornom jeziku, koji je obično i radni jezik za taj predmet, a prevodi se stavljaju na raspolaganje čim budu gotovi. Zakon predviđa da u svakom predmetu sudije odlučuju koji će se jezik koristiti kao radni jezik u postupku. U svim aktuelnim predmetima koji se vode pred Specijalizovanim većima Kosova, i tužilaštvo i odbrana su tražili da radni jezik bude engleski.

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo u najkraćem mogućem roku prevode sve javne dokumente i podneske na jezike suda. S obzirom na potrebu da se obezbedi najviši kvalitet prevoda, nekad je potrebno više vremena da se završe prevodi na albanski i srpski.

Ovde se nalaze sažeti prikazi svih predmeta, i linkovi na ključne dokumente, kao, na primer, optužnice na sva tri jezika: https://www.scp-ks.org/sr/cases.

Koji se postupci sada vode?

Sažeti prikazi svih aktuelnih predmeta pred sudom, kao i linkovi na ključne dokumente iz spisa predmeta, uključujući optužnice, na albanskom, srpskom i engleskom, nalaze se ovde: https://www.scp-ks.org/sr/cases.

Pored toga, javne evidencije sudskih postupaka na sva tri jezika dostupne su na linku  https://repository.scp-ks.org/?lang=srp.

Da li je moguće gledati sudske postupke?

Sve zakazane javne sednice ubeležene su u sudski kalendar. Eventualne izmene ili kašnjenja mogu se naći na linku Live Update. Sve javne sednice emituju se uživo na tri jezika suda i mogu se gledati preko sledećeg linka: https://www.scp-ks.org/sr/streaming.

Postupke je moguće pratiti i lično iz galerije za posetioce. Međutim, zbog postojećih javnih mera zaštite od širenja virusa korona, broj mesta u galeriji za publiku je ograničen i potrebno je da se posetioci unapred prijave.

Koji koraci prethode suđenju?

Kada specijalizovani tužilac smatra da ima dovoljno dokaza da se iznesu optužbe protiv jednog ili više osumnjičenih za krivična dela u nadležnosti SVK, specijalizovani tužilac podnosi optužnicu na razmatranje sudiji za prethodni postupak koga je imenovala predsednik SVK.

Sudija za prethodni postupak pregleda dokaze koji potkrepljuju optužnicu kako bi odlučio da li postoji dobro utemeljena sumnja protiv osumnjičenog ili osumnjičenih. U roku od šest meseci, sudija za prethodni postupak odlučuje da li da delimično ili u celini potvrdi ili odbaci optužnicu.

Ako sudija za prethodni postupak potvrdi optužnicu, osumnjičeni se smatra optuženim. Potvrđena optužnica se optuženom uručuje na jeziku koji razume.

Sudija za prethodni postupak zakazuje prvo pristupanje sudu u roku od sedam dana nakon što se optuženom uruči optužnica. Svrha prvog stupanja pred sud je da se obezbedi poštovanje prava optuženog. Na primer, sudija za prethodni postupak proverava da li je ispoštovano pravo optuženog na branioca. Sudija za prethodni postupak se uverava da je optuženi razumeo optužnicu. Optuženi se takođe obaveštava da može da se izjasni o krivici u roku od 30 dana od prvog stupanja pred sud, ili da to može učiniti odmah.

Optužnica se objavljuje najkasnije pri prvom stupanju optuženog pred sudiju za prethodni postupak. Dok god se optužnica ne objavi, njen sadržaj i potkrepljujući dokumenti su strogo poverljivi.

U fazi prethodnog postupka, nakon prvog pristupanja sudu, sudija za prethodni postupak prema potrebi zakazuje sednice radi pripremanja postupka i odlučivanja o prvim prigovorima optuženog. Specijalizovani tužilac mora odbrani da stavi na raspolaganje dokaze koji potkrepljuju optužnicu  i izjave svedoka koje namerava da izvede da svedoče na suđenju. I odbrana sa svoje strane mora specijalizovanom tužiocu da pruži uvid u spisak svojih svedoka i druge dokaze koje namerava da izvede. Taj postupak poznat je kao obelodanjivanje.

Faza prethodnog postupka je i period tokom kojeg žrtve mogu da podnesu zahtev za učešće u postupku, o čemu će zatim odlučivati sudija.

Kada se završe sve pripreme, sudija za prethodni postupak predaje spis predmeta sudskom panelu koji se sastoji od troje sudija i jednog rezervnog sudije.

Kako se SVK stara o bezbednosti svedoka?

Zaštita svedoka je glavni prioritet Specijalizovanih veća. Za pružanje zaštite i podrške svedocima zadužena je specijalizovana jedinica. Sudije takođe mogu da izdaju nalog za različite vrste zaštitnih mera, kao što su korišćenje pseudonima i tehnička izmena glasa ili lika. Kršenje i nepoštovanje zaštitnih mera koje je naložio sud predstavljaju krivična dela protiv pravosuđa i strogo su kažnjiva prema odredbama Krivičnog zakonika Kosova koje se primenjuju pred Specijalizovanim većima. 

Da li žrtve mogu učestvovati u suđenjima pred SVK? Koji je postupak za podnošenje zahteva?

Lica koja mogu da dokažu da su lično pretrpela bilo fizičku, psihičku ili materijalnu štetu kao direktnu posledicu krivičnog dela iz potvrđene optužnice, mogu podneti zahtev da učestvuju u postupku. Zatim će sudija odlučiti da li lice koje je podnelo zahtev može da učestvuje kao žrtva u postupku pred Specijalizovanim većima.

Žrtve koje budu učestvovale u postupku pred Specijalizovanim većima formiraće jednu ili više grupa. Svaka od tih grupa učestvovaće u postupku preko advokata, koji se naziva zastupnik žrtava. Zastupnik žrtava će prisustvovati sudskim sednicama i obaveštavati žrtve o toku postupka. Zastupnik žrtava će tražiti mišljenje žrtava, slušati njihove pritužbe i o tome obaveštavati relevantne sudije. Žrtve koje budu učestvovale u postupku pred Specijalizovanim većima imaće određena prava, uključujući pravo da budu obaveštene, da im se prizna status žrtve, kao i pravo na naknadu štete.

Detaljnije informacije o učešću žrtava, i kako se podnosi zahtev, nalaze se ovde: https://www.scp-ks.org/sr/specijalizovana-veca/zrtve.

Šta je sa pravima optuženih?

Prava optuženih pred SVK temelje se na Ustavu Kosova i najvišim standardima međunarodnog prava o ljudskim pravima, i detaljno su izložena u članu 21 Zakona. Na primer, smatra se da je optuženo lice  nevino sve dok se ne dokaže krivica van razumne sumnje.

Specijalizovana veća štite osnovna prava optuženog, između ostalog, pružajući mu dovoljno vremena i sredstva za pripremu odbrane. Optuženi ima pravo na branioca, koji je kvalifikovan da bude upisan u Imenik branilaca pred Specijalizovanim većima. Ako optuženi nema dovoljno sredstava da plati branioca, SVK će pokriti te troškove. Optuženi ima pravo da mu se sudi u razumnom roku i u njegovom prisustvu.

Pravilnik o postupku i dokazima (Pravilnik) sudijama daje smernice za vođenje postupka kako bi se u svakom segmentu sudskog postupka poštovala prava optuženih.

Na primer, na prvom pristupanju optuženog sudu, pre nego što počnu pripreme za suđenje, sudija za prethodni postupak mora da se uveri da se poštuje pravo optuženog na branioca, da je obavešten o optužbama koje mu se stavljaju na teret na jeziku koji razume i da razume da može da se izjasni da je kriv ili da nije kriv.

Pravo optuženog da ga zastupa branilac koga on izabere štiti sve optužene, uključujući one koji nemaju sredstava da sami plate branioca. Kako bi se to pravo garantovalo u takvim slučajevima, sekretarijat je uspostavio transparentan program pravne pomoći u skladu sa najboljim iskustvima drugih u toj oblasti. 

Da bi suđenje bilo pravično, optuženi mora imati pristup dokazima ili činjenicama koje specijalizovani tužilac namerava da koristi na suđenju. To se odvija putem procesa “obelodanjivanja“ koji obavezuje specijalizovanog tužioca da odbrani dostavi sav materijal koji ide u prilog njegovoj tezi. Dalje, ako specijalizovani tužilac pronađe informacije koje ukazuju na nevinost optuženog ili ublažavaju njegovu krivičnu odgovornost, dužan je da ih odmah obelodani odbrani.

Obelodanjivanje dokaza može se ograničiti samo ako je to apsolutno neophodno, na primer kada sudija radi zaštite svedoka naloži redigovanje informacija, korišćenje pseudonima ili druge mere.

Pravičnost i javnost postupka takođe spada u jedno od osnovnih prava. U principu, nakon objavljivanja optužnice, postupak je otvoren za javnost i može se pratiti na albanskom, srpskom ili engleskom jeziku na veb sajtu SVK. Sudije mogu odlučiti da određeni delovi postupka budu zatvoreni za javnost, radi zaštite svedoka, žrtava ili bilo kog drugog lica koje je bilo u kontaktu sa SVK.

Prema pravilima, odbrana ima pravo, između ostalog, da ispituje, unakrsno ispituje i pobija dokaze koje izvodi specijalizovani tužilac, i izvodi dokaze i svedoke u prilog svoje teze.

Na kraju suđenja, tročlani panel sudija odlučuje po svakoj od tačaka optužnice da li je krivica optuženog dokazana van razumne sumnje. Optuženi ima pravo da uloži žalbu na presudu posebnom Žalbenom panelu, a u određenim slučajevima i pravo na trećestepenu žalbu panelu Vrhovnog suda.

Kada iskoriste sve pravne lekove koje predviđa Zakon, lica koja smatraju da su im tokom postupka  povređena osnovna prava ili slobode zagarantovane Ustavom Kosova mogu se obratiti Specijalizovanom veću Ustavnog suda.

Šta se dešava ako optuženi nije u mogućnosti da plati troškove odbrane?

Osumnjičenim ili optuženim licima u nadležnosti SVK koja pokažu da nemaju sredstava da plate troškove odbrane i da ne dobijaju pravnu pomoć iz drugih izvora biće dodeljena pravna pomoć u punom ili delimičnom iznosu kako bi mogli da plate troškove advokata po svom izboru koji je kvalifikovan da bude uvršćen u imenik branilaca odnosno zastupnika SVK. Pravna pomoć pokriva naknadu branioca odnosno zastupnika, kao i saradnika iz njihovih timova, i isplaćuje se direktno braniocu, odnosno zastupniku.

Odredbe Pravilnika o pravnoj pomoći objedinjuju najbolja iskustva iz prakse dodeljivanja pravne pomoći, čime se garantuje poštovanje principa pravičnog suđenja zacrtanih u Ustavu Kosova i Zakonu o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu i ujedno obezbeđuje pravilno raspolaganje sredstvima programa pravne pomoći.

Naknadu za pravnu pomoć izračunava sekretar, u konsultaciji sa relevantnim panelom i braniocem, uzimajući u obzir stepen složenosti predmeta i usluge branioca u svakoj od faza postupka.  Pored toga, do određenog iznosa se mogu nadoknaditi i troškovi koji nastanu u toku istrage ili troškovi prevodilačkih usluga.

U Pravilniku je na transparentan način izložen postupak za podnošenje zahteva za pravnu pomoć i navedeni su dokumenti koje treba dostaviti Službi odbrane. Konkretnije, uz zahtev za pravnu pomoć, potrebno je dostaviti izjavu o imovnom stanju. Služba odbrane vrši detaljnu procenu imovnog stanja podnosioca kako bi odlučila da li će se pravna pomoć odobriti u celini ili delimično. Ukoliko podnosilac zahteva ne sarađuje ili dostavi lažne podatke, zahtev za pravnu pomoć biće odbijen. Ako se podnosilac ne slaže sa odlukom sekretara, ima pravo na žalbu sudskom panelu.

Pravilnikom su predviđeni maksimalni iznosi honorara i drugih legitimnih troškova koji mogu biti isplaćeni po dostavljanju računa. U Pravilniku je izložen i postupak na osnovu koga Služba odbrane vrši nadzor i prati trošenje naknade za pravnu pomoć.

Detaljnije informacije o sistemu pravne pomoći možete naći ovde: https://www.scp-ks.org/sr/pravno-zastupanje/pravna-pomoc.

Gde se osumnjičeni i optuženi nalaze u pritvoru? Kakav je protokol o postupanju prema licima koja se nalaze u pritvorskom objektu SVK?

Prema članu 34 Zakona sekretar je zadužen da ime SVK rukovodi i upravlja pritvorskim funkcijama i objektima. Pritvorski objekat SVK nalazi se u zatvorskom kompleksu u Sheveningenu u Hagu, i njime upravlja Uprava pritvorske jedinice.

U pritvorskom objektu se primenjuju i poštuju najviši međunarodni standardi. U tom smislu, uveden je čitav niz zaštita, uključujući unutrašnji i spoljašnji nadzor od strane Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Službe ombudsmana SVK.

Smatra se da su sva pritvorena lica nevina sve dok se van razumne sumnje ne dokaže njihova krivica. Zabranjena je diskriminacija bilo koje vrste.

Uprava pritvorske jedinice stara se o dobrobiti zatvorenika u bezbednom i sigurnom okruženju. Pritvorenicima je dozvoljeno da svakodnevno izlaze na svež vazduh, vežbaju, a pruža im se i prilika da učestvuju u odgovarajućim rekreativnim aktivnostima. Dopušteno im je da imaju štivo za čitanje i pisaći pribor i imaju na raspolaganju biblioteku sa knjigama, časopisima i novinama na maternjem jeziku. Pored toga, mogu da slušaju radio i gledaju televiziju, kao i da prisustvuju verskoj službi ili nekom drugom duhovnom obredu koji budu organizovani.

Zatvorenicima se u pritvorskom objektu pruža zdravstvena nega koja je u najmanju ruku jednaka opštim standardima nege u Holandiji.

Detaljnije informacije o upravljanju pritvorskom jedinicom, uključujući informacije o posetama, nalaze se ovde: https://www.scp-ks.org/sr/specijalizovana-veca/pritvor.

Koja je uloga ombudsmana Specijalizovanih veća Kosova?

Ombudsman Specijalizovanih veća nadzire, brani i štiti osnovna prava lica koja imaju kontakte sa Specijalizovanim većima ili Specijalizovanim tužilaštvom.

Ombudsman:

  • Prima pritužbe i razmatra njihovu dopuštenost;
  • Istražuje dopuštene pritužbe;
  • Ulazi u pritvorske objekte radi vršenja inspekcije;
  • Pomaže u medijaciji i mirenju, u odgovarajućim slučajevima;
  • Daje preporuke predsedniku Specijalizovanih veća i specijalizovanom tužiocu, i
  • Podnosi zahteve Specijalizovanom veću Ustavnog suda.

Svako lice koje ima poslovne odnose sa Specijalizovanim većima ili Specijalizovanim tužilaštvom i tvrdi da su mu povređena osnovna prava može podneti pritužbu ombudsmanu.

Potrebno je da pokaže da je imalo poslovni odnos sa Specijalizovanim većima ili Specijalizovanim tužilaštvom. Pored toga, pritužba se mora odnositi na povredu osnovnih prava tog lica od strane Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužilaštva.

Detaljnije informacije o Službi ombudsmana, uključujući i kako se podnosi pritužba, nalaze se ovde: https://www.scp-ks.org/sr/ombudsman/uloga-ombudsmana.

Šta je to Pravilnik o postupku i dokazima i zašto je važan?

Pravilnik o postupku i dokazima (Pravilnik) je ekvivalentan zakoniku o krivičnom postupku i detaljno reguliše vođenje sudskih postupaka pred SVK. Pravilnik je usvojen u martu 2017. na prvoj plenarnoj sednici sudija Specijalizovanih veća. Pravila moraju biti u skladu sa Zakonom o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu i odražavati najviše standarde međunarodnog prava ljudskih prava.

U izradi Pravilnika, sudije su uvažile najbolja iskustva i praksu drugih tribunala kako bi se u postupku postigla ravnoteža između potrebe za ekspeditivnošću i potrebe da se pruži dovoljno vremena za sve procedure putem kojih se poštuju redovni zakonski postupak i prava optuženog.

Kao dodatnu zaštitnu meru, Zakon predviđa da Specijalizovano veće Ustavnog suda oceni ustavnost Pravilnika i svih njegovih izmena i dopuna u cilju provere da odražavaju najviše međunarodne standarde ljudskih prava, uključujući one navedene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, zagarantovanim u članu 2 Ustava Kosova.

Nakon ocene ustavnosti od strane Specijalizovanog veća Ustavnog suda, Pravilnik je stupio na snagu u julu 2017, čime su SVK postala sudski operativna.

Na koji način se garantuje nezavisnost sudija?

Postoji nekoliko načina da se obezbedi nezavisnost i nepristrasnost sudija koji rešavaju u postupcima pred Specijalizovanim većima.

U procesu izbora, Zakon nalaže da su kandidati za sudije Specijalizovanih veća nepristrasne ličnosti visokog moralnog karaktera i integriteta. Pored toga, moraju biti kvalifikovani za obavljanje najviših sudskih dužnosti u svojoj zemlji.

Sve kandidate ocenjuje nezavisna izborna komisija u kojoj se nalaze i dvoje međunarodnih sudija sa velikim iskustvom u oblasti međunarodnog krivičnog prava. Način na koji se vrši izbor ima jasan cilj - da se izaberu visoko profesionalne i nezavisne sudije koje ispunjavaju zakonom utvrđene standarde.

Sudije imenovane na listu međunarodnih sudija ne mogu primati uputstva bilo koje vrste i zabranjeno im je da se bave bilo kojom aktivnošću koja bi mogla da se kosi sa njihovim sudskim funkcijama ili da poljulja veru u njihovu nezavisnost.

Pored toga, sudije Specijalizovanih veća usvojile su kao svoj prvi normativni dokument Kodeks sudske etike, koji ih obavezuje da se pridržavaju visokih standarda ponašanja. Kršenje tih standarda razmatra se u disciplinskom postupku, koji, kako je predviđeno u Kodeksu, može rezultirati disciplinskim merama. U disciplinske mere spada i uklanjanje sudije sa liste sudija.

U tom kontekstu treba naglasiti da jedino plenarna sednica sudija može doneti odluku o razrešenju sudije, što je dodatna mera za očuvanje nezavisnosti sudija i integriteta sudskih postupaka pred Specijalizovanim većima.

Da li Specijalizovana veća Kosova nastoje da ostvare kontakt sa ljudima na koje utiče njihov rad?

Od samog početka rada, uspostavljanje i vođenje dijaloga sa stanovništvom Kosova o mandatu i radu Specijalizovanih veća bila je jedna od glavnih okosnica komunikacione strategije suda. Za program Outreach Specijalizovanih veća namenjen komunikaciji i približavanu javnosti dragocene su povratne informacije o njihovim aktivnostima od Sudske informativne mreže, grupe 15 nevladinih organizacija sa Kosova i iz Srbije, koju su SVK osnovala 2018.  

Zahvaljujući velikodušnoj podršci Švajcarske tokom 2018. i 2019, tim Outreach je povećao svoje aktivnosti na Kosovu i ustalio gotovo mesečne posete Kosovu.

Tokom tih poseta, službenici SVK, u saradnji sa partnerskim nevladinim organizacijama, organizovali su skupove sa stanovnicima iz različitih zajednica širom Kosova. Ti sastanci omogućili su predstavnicima SVK, uključujući više rukovodstvo, da čuju pitanja i brige mladih, studenata, predstavnika različitih zajednica, novinara i drugih i da odgovore na njihova pitanja i pruže informacije o SVK i njihovom radu. Tim Outreach je od 2018. održao 56 susreta u zajednicama širom Kosova, kojima je prisustvovalo skoro 1.500 učesnika.

Tokom 2020, Vlada Švajcarske nastavila je svoju velikodušnu podršku dvogodišnjim finansiranjem druge faze programa Outreach, koja obuhvata vođenje redovnog dijaloga kroz različite programe i širenje znanja o SVK među stanovništvom Kosova preko kratkih video spotova na televiziji i intenzivnijom komunikacijom sa sredstvima javnog informisanja.

Zbog ograničenja putovanja i javnih skupova kao posledice globalne pandemije, u aprilu 2020. tim Outreach, u saradnji sa partnerskim nevladinim organizacijama Specijalizovanih veća, prebacio je svoje interaktivne programe onlajn. Tokom 2020, tim Outreach održao je više od 20 onlajn programa sa publikom na Kosovu i u Srbiji, i sa zadovoljstvom iščekuje povratak na programe uživo čim to epidemiološka situacija dopusti.

Da li je moguće posetiti Specijalizovana veća Kosova?

Posetioci su dobrodošli u SVK i mogu da prate javne sednice iz sudske galerije za posetioce. Pored toga, SVK pruža studentima i drugim grupama mogućnost da posete SVK i saznaju nešto više o njihovom mandatu i postupcima. Novinari mogu da prate javne sudske sednice i koriste prostoriju za medije za rad ili razmenu mišljenja sa kolegama novinarima. Detaljnije informacije o posetama i programima za posetioce nalaze se ovde: https://www.scp-ks.org/sr/svk-outreach/posete-sudu.

Da li je Kovid-19 uticao na rad Specijalizovanih veća Kosova?

Tokom pandemije, SVK su uvela mere širom organizacije u skladu sa preporukama i odlukama relevantnih javnih zdravstvenih ustanova, uz istovremeno održavanje kontinuiteta rada i svih funkcija SVK. U te mere su spadali rad i sastanci na daljinu, kad god je to moguće, korišćenjem postojećih tehnologija. Uprkos prilagođavanju metoda rada u vanrednim uslovima, SVK su i u ovom periodu nastavila da izvršavaju svoj mandat.