Veća vrše sudsku funkciju i s obzirom da se osnivaju na svakom nivou kosovskog sudskog sistema, preslikavaju strukturu sudstva na Kosovu. Veća su sastavljena od međunarodnih sudija.
Veća su sastavljena na sledeći način: sudije pojedinci koji vrše dužnost pretpretresnog sudije; pretresni paneli koji se sastoje od troje sudija (i jednog rezervnog sudije); paneli Apelacionog suda sastavljeni od troje sudija; paneli Vrhovnog suda sastavljeni od troje sudija; paneli Ustavnog suda sastavljeni od troje sudija; i ostale sudije pojedinci koji su neophodni za funkcionisanje Specijalizovanih veća.
Sudije postavlja šef Misije Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU (to jest šef Misije EULEX-a), a po preporuci nezavisne Komisije za izbor, koja se sastoji od dvoje međunarodnih sudija sa značajnim iskustvom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava i jednog međunarodno postavljenog zvaničnika. Predsednik i potpredsednik se imenuju po preporuci nezavisne Komisije za izbor. Sudije se stavljaju na listu međunarodnih sudija. Predsednik po potrebi raspoređuje sudije sa liste na predmete.
U skladu sa Zakonom, sudije Specijalizovanih veća su nepristrasne ličnosti visokog moralnog karaktera i integriteta, koje su kvalifikovane za obavljanje najviših sudskih dužnosti u svojoj zemlji. Sudije su nezavisne u obavljanju svoje delatnosti i ne prihvataju niti traže uputstva od bilo koje vlade ili nekog drugog izvora. Sudije su priznati stručnjaci iz oblasti krivičnog prava i postupka, odnosno međunarodnog i ustavnog prava, s obimnim sudskim, tužilačkim ili branilačkim iskustvom u međunarodnim ili domaćim krivičnim postupcima.
Na listu međunarodnih sudija imenovane su sledeće sudije:
1. Vidar Stensland, Specijalizovano veće Ustavnog suda, Norveška
2. Roland Dekers (Roland Dekkers), Specijalizovano veće Ustavnog suda, Holandija
3. Antonio Balsamo, Specijalizovano veće Ustavnog suda (rezervni sudija), Italija
4. Čarls L. Smit III (Charles Smith III), Sjedinjene Američke Države
5. Kristina van den Vajngart (Christine van der Wyngaert), Belgija
6. Mišel Pikar (Michèle Picard), Francuska
7. Tomas Laker (Thomas Laker), Nemačka
8. Emilio Gati (Emilio Gatti), Italija
9. Mihael Bolander (Michael Bohlander), Nemačka
11. Kenet Roberts (Kenneth Roberts), Kanada
12. Mapi Felt-Folja (Mappie Veldt-Foglia), Holandija
13. Kristof Barte (Christoph Barthe), Nemačka
14. Vladimir Mikula, Češka Republika
15. Genel Metro (Guénaël Mettraux), Švajcarska
16. Nikola Giju (Nicolas Guillou), Francuska
Sudija Vidar Stensland (Norveška) obavlja dužnosti sudije za žalbene postupke u Žalbenom sudu Halogaland u Tromseu od 2001. godine. Od 2013. do 2016. godine je kao sudija EULEX-a radio u Osnovnom sudu u Mitrovici. Pre toga je bio pravni savetnik a zatim i šef Norveške misije savetnika za pitanja pravne države u Gruziji od 2007. do 2009. godine. Od 2004. do 2009. godine je bio član Komisije za reviziju krivičnih predmeta u Norveškoj. Od 2000. do 2001. godine imao je sopstvenu advokatsku kancelariju. Od 1985. do 1999. obavljao je razne dužnosti u norveškoj Službi tužilaštva kao načelnik Odeljenja tužilaštva/zamenik načelnika policije, viši javni tužilac u severnoj Norveškoj i u Norveškoj nacionalnoj agenciji za istragu i gonjenje ekonomskih i ekoloških krivičnih dela. Držao je predavanja iz krivičnog prava i postupka i međunarodnog prava ljudskih prava na univerzitetima u Norveškoj i drugim zemljama.
Sudija Stensland je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Oslu (Norveška).
Sudija Roland Dekers (Holandija) radi kao viši sudija u Žalbenom sudu u Hertohenbosu od 2017. godine. Od 2008. do 2017. radio je kao viši sudija (potpredsednik) u Žalbenom sudu u Hagu, gde je obavljao dužnost načelnika Odeljenja za međunarodne zločine. Od 2005. do 2008, sudija Dekers je obavljao dužnosti međunarodnog sudije u Veću za ratne zločine Suda Bosne i Hercegovine (Sarajevo). Pre toga je bio sudija u krivičnom odeljenju Žalbenog suda u Amsterdamu (2002-2008.), u Okružnom sudu u Rurmondu (2001-2002.), a bio je i sudija Zajedničkog suda pravde Holandskih Antila i Arube (1997-2001.). Od 1992. do 1997. radio je u Okružnom sudu u Hagu, najpre kao viši pravni savetnik, a zatim kao sudija. Prethodno je radio kao pravni zastupnik preduzeća i kao mlađi stručni saradnik u oblasti građanskog prava na Univerzitetu u Utrehtu.
Sudija Dekers je gostujući predavač međunarodnog krivičnog prava i krivičnog postupka na nekoliko univerziteta u Holandiji. Član je Savetodavnog odbora Pravnog fakulteta Univerziteta u Mastrihtu, a nalazi se i na Listi eksperata Odeljenja za poslove Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Sudija Dekers je studirao pravo na univerzitetima u Utrehtu i Mastrihtu (Holandija). Diplomirao je na pravnom fakultetu Univerziteta u Mastrihtu.
Sudija Antonio Balsamo (Italija) je zamenik glavnog tužioca Vrhovnog kasacionog suda Italije od 2016. godine i profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu LUMSA u Palermu. Pre toga je bio predsednik Porotnog suda u Kaltaniseti od 2011. do 2016. godine. Od 2007 to 2011. godine, sudija Balsamo je bio detaširan u Vrhovni kasacioni sud Italije, a od 1992. do 2007. godine je bio sudija u Sudu u Palermu. Od maja 2010. do maja 2012. godine bio je predsedavajući član Komisije EULEX-a za ljudska prava na Kosovu. Sudija Balsamo je učestvovao kao ekspert i konsultant u projektima EU za reformu Krivičnog zakona Bugarske, osnivanje Kancelarije javnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u BJRM, i u vezi sa trgovinom ljudima u Turskoj. Bio je član nekoliko komiteta i odbora za pravna pitanja u Italiji.
Sudija Balsamo je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Palermu (Italija), gde je stekao i specijalističku diplomu iz oblasti prava regionalne i lokalne uprave. Imenovan je za sudiju-pripravnika 1991. godine. Objavio je veliki broj radova na niz tema iz oblasti krivičnog prava kao i zaštite ljudskih prava u svojoj zemlji i inostranstvu.
Sudija Čarls L. Smit III (Sjedinjene Američke Države) radi kao posrednik i arbitar od 2014. godine. Obavljao je dužnosti sudije EULEX-a od 2010. do 2013. U okviru tog mandata bio je član Vrhovnog suda Kosova od 2011. do 2013. godine, a bio je izabran i za potpredsednika (2011-2012.) i predsednika Skupštine sudija EULEX-a (2013.). Prethodno je 1990. bio imenovan za sudiju Okružnog suda u Četvrtom sudskom okrugu Ajove, gde je od 1996. do 2010. bio predsednik suda i član Državnog sudskog saveta Ajove. Od 1970. do 1989. imao je svoju advokatsku kancelariju koja se specijalizovala za građanske i krivične predmete, kao i za poslovno, poresko i ostavinsko pravo.
Sudija Smit III je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta Krejton (Sjedinjene Američke Države) 1970. godine. U Advokatsku komoru Nebraske primljen je u junu 1970. a u Advokatsku komoru Ajove u junu 1971. godine.
Sudija Kristina van den Vajngart (Belgija) obavlja dužnosti sudije u Međunarodnom krivičnom sudu od 2009. godine. Pre toga je od 2003. do 2009. radila kao sudija u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i kao ad hoc sudija u Međunarodnom sudu pravde od 2000. do 2002. godine. Od 1991. do 1998. bila je potpredsednik Komisije za reformu krivičnog postupka u Belgiji (Komisija Franšimon). Radila je i kao ekspert za Evropsku uniju na raznim projektima vezanim za krivično pravo. Od 1985. do 2005. godine je bila profesor Univerziteta u Antverpenu. Bila je gostujući saradnik Centra Lauterpaht (Univerzitet u Kembridžu) a od 2001. godine je počasni profesor Univerziteta u Stelenbošu.
Sudija van den Vajngart je diplomirala na pravnom fakultetu Univerziteta u Briselu (Belgija), a na istom univerzitetu je stekla i titulu doktora nauka iz oblasti međunarodnog krivičnog prava. Ima pet počasnih doktorata, iz Upsale (Švedska), Brisela, Kejs Vestern Rizerva (SAD), Mastrihta i Univerziteta u Stelenbošu (Južna Afrika). Objavila je veliki broj radova iz oblasti krivičnog prava, krivičnog postupka, uporednog krivičnog prava i međunarodnog krivičnog prava.
Sudija Mišel Pikar (Francuska) obavlja dužnosti sudije u Žalbenom sudu u Parizu od juna 2013. godine. Pre toga je radila kao sudija u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju od 2008. do 2013. godine. Od 2007. do 2008. je bila član Savetodavne komisije za ljudska prava na Kosovu, a od 1996. do 2003. predsednik Veća za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Imenovana je za nezavisnog eksperta za Stanje ljudskih prava u Uzbekistanu 2005. godine. Radila je i za Savet Evrope kao ekspert za projekte usklađivanja zakonodavstva u Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini.
Sudija Pikar je diplomirala na pravnom fakultetu Univerziteta Pariz II. Diplomu Nacionalnog fakulteta za sudije u Bordou stekla je 1992. godine.
Sudija Tomas Laker (Nemačka) obavlja dužnosti predsedavajućeg sudije u Upravnom sudu u Hamburgu (Nemačka) od 2005. godine. Trenutno je i predsedavajući Zajedničkog odbora za žalbe u Međunarodnom tribunalu za pravo mora, kao i Panela arbitara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Među prvima je 2009. godine imenovan za sudiju Prvostepenog suda za radne sporove UN, gde je tokom dva mandata obavljao funkciju predsednika (2010-2011. i 2013-2014.). Pre toga je bio imenovan za sudiju Upravnog suda u Hamburgu 1989. godine, a zatim detaširan u Ministarstvo pravde u Hamburgu (1992-1996.), Upravni žalbeni sud u Hamburgu (1999-2000.) i Sud za pitanja socijalnog osiguranja u Hamburgu (2005).
Sudija Laker je položio državne ispite iz oblasti prava i stekao titulu doktora nauka na Univerzitetu u Getingenu (Nemačka).
Sudija Emilio Gati (Italija) radi kao javni tužilac Okružnog suda u Đenovi od 2010. godine. Pre toga je bio sudija u krivičnim predmetima okruga Đenove od 2001. do 2008. godine, zatim sudija u krivičnim predmetima te javni tužilac u Okružnom sudu Savone od 1985. do 2001. godine. Od 2008. do 2010. godine obavljao je dužnosti sudije u krivičnim predmetima Misije EULEX-a na Kosovu.
Sudija Gati je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Đenovi (Italija). Objavio je veliki broj radova iz oblasti međunarodne pravne pomoći, međunarodnog humanitarnog prava i prava kulturnog nasleđa.
Sudija Mihael Bolander (Nemačka) je obavljao dužnosti međunarodnog istražnog sudije u Vanrednim većima u sudovima Kambodže od 2015. do 2019. godine. Profesor je uporednog i međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu Daram od 2004. godine. Od 2010. do 2014. godine, sudija Bolander je bio gostujući profesor krivičnog prava na Univerzitetu u Groningenu (Holandija), a predavao je po pozivu na Univerzitetu Al-Azhar (Egipat) 2012. godine. Od 2001. bavi se pravnim obrazovanjem, između ostalih, sudija Visokog tribunala u Iraku, i savetovanjem vlada. Od 1991. do 2004. godine bio je sudija u krivičnim i građanskim predmetima u Tiringiji (Nemačka). Bio je gostujući pravnik na Prvostepenom i istražnom sudu (Španija) 1996. godine. Od 1999. do 2001. godine bio je viši pravni savetnik prvostepenog sudskog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Sudija Bolander je diplomirao na pravnom fakultetu i stekao titulu doktora pravnih nauka na Univerzitetu Sarland (Nemačka). Objavio je veliki broj radova iz oblasti međunarodnog prava i uporednog krivičnog prava.
Sudija Kai Ambos (Nemačka) je upravnik Odseka za Strano i međunarodno krivično pravo i profesor krivičnog prava, krivičnog postupka, uporednog prava i međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Getingenu (Nemačka) od maja 2003. godine. Imenovan je za direktora Centra za studije krivičnog prava i krivičnog procesnog prava Latinske Amerike (CEDPAL) na Univerzitetu u Getingenu 2013. godine. Bio je advokat odbrane i konsultant u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnom krivičnom sudu. Od marta 2006. godine, sudija Ambos radi honorarno kao sudija u Pokrajinskom sudu Donje Saksonije u Getingenu, odakle je bio delegiran u Žalbeni sud u Braunšvajgu za 2015. godinu.
Sudija Ambos je studirao pravo i političke nauke na univerzitetima u Frajburgu u Brajzgauu (Nemačka), Oksfordu (UK) i Minhenu (Nemačka). Prvi državni ispit položio je 1990. godine a drugi, koji mu je omogućio da radi kao advokat, 1994. godine. Sudija Ambos je doktorirao 1992. godine na Univerzitetu u Minhenu a na istom univerzitetu je 2001. odbranio habilitacionu tezu. Objavio je veliki broj radova iz oblasti krivičnog prava i postupka, uporednog prava i međunarodnog krivičnog prava.
Sudija Kenet Roberts (Kanada) obavlja dužnosti višeg pravnog savetnika u Međunarodnom, nepristrasnom i nezavisnom mehanizmu (Sirija) od 2018. godine. Pre toga je radio kao viši pravni savetnik pri prvostepenom sudskom veću u Vanrednim većima u sudovima Kambodže (2013-2018), u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju kao zamenik sekretara suda (2009-2012.), viši pravni savetnik (2005-2009; 2012-2013.), pravni savetnik (2000-2005.) i pravni savetnik-pripravnik (1998-2000.). Radio je kao načelnik Odeljenja za pravnu politiku Odseka za pravosuđe Misije UN na Kosovu 2002. godine. Od 1995. do 1997. radio je kao mlađi referent u Organizaciji za hranu i poljoprivredu UN.
Sudija Roberts je diplomirao iz oblasti međunarodnoh odnosa na Univerzitetu u Torontu (Kanada) i na pravnom fakultetu Univerziteta Vestern (Kanada), a titulu magistra stekao je iz oblasti međunarodnog javnog prava na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke u Londonu (UK). Primljen je u Advokatsku komoru Ontarija (Kanada) 1997. godine.
Sudija Mapi Felt-Folja (Holandija) obavlja dužnosti sudije u Žalbenom sudu u Hagu od 2010. godine, gde je član Veća za trgovinu ljudima i međunarodne zločine. Pre toga je od 2006. bila sudija u Prvostepenom sudu u Hagu na predmetima (međunarodnog) krivičnog prava i ekstradicije. Od 1997. do 2005. je radila u Odseku za krivično pravo Naučnog odeljenja Holandskog vrhovnog suda. U tom periodu je 2001. godine takođe bila izabrana da u Ministarstvu spoljnih poslova bude zamenik predstavnika pred Evropskim sudom za ljudska prava. Predavala je krivično pravo, krivični postupak i evropsko krivično pravo na Univerzitetu u Tilburgu i Univerzitetu Erazmus u Roterdamu (Holandija).
Sudija Felt-Folja je diplomirala na pravnom fakultetu Univerziteta u Tilburgu i stekla titulu magistra iz oblasti evropskog prava na Slobodnom univerzitetu u Briselu (Belgija). Titulu doktora nauka iz oblasti ljudskih prava i krivičnog postupka stekla je na Univerzitetu u Tilburgu. Objavila je veliki broj radova iz oblasti krivičnog prava i postupka i evropskog krivičnog prava, a držala je i predavanja o evropskom pravu, trgovini ljudima i krivičnom (procesnom) pravu.
Sudija Kristof Barte (Nemačka) je javni tužilac u Saveznom sudu pravde Nemačke od 2010. godine, specijalizovan za krivično gonjenje ratnih zločina i genocida. Od 2009. do 2010. godine je bio javni tužilac u Minhenu na slučajevima iz oblasti ekološkog i opšteg krivičnog prava. Od 2008. do 2009. godine bio je sudija lokalnog suda u Rozenhajmu (Nemačka), gde je obavljao dužnosti istražnog sudije i sudije u prvostepenim sudskim većima, a od 2005. do 2007. godine bio je javni tužilac u Traunštajnu. Pre toga je, od 2004. do 2005. godine, radio kao asistent-istraživač na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Getingenu (Nemačka). Od 2002. do 2003. godine bio je sudija Okružnog suda u Bonu, a od 2001. do 2002. radio je kao advokat.
Sudija Bart je studirao pravo na Univerzitetu u Bonu i Univerzitetu u Lajdenu (Holandija). Diplomirao je na pravnom fakultetu Univerziteta u Bonu (Nemačka), a titulu doktora nauka iz oblasti međunarodnog krivičnog prava stekao je na Univerzitetu u Getingenu. Radi honorarno kao predavač iz oblasti krivičnog prava, krivičnog postupka, međunarodnog krivičnog prava i međunarodnog humanitarnog prava, između ostalog, na Evropskoj mreži za pravno obrazovanje (EJTN) i na Nemačkoj pravnoj akademiji, a objavio je i veliki broj radova iz oblasti međunarodnog i domaćeg krivičnog prava.
Sudija Vladimir Mikula (Republika Češka) obavlja dužnosti sudije EULEX-a od 2011. godine, a pre toga je od 2007. godine radio kao sudija u Severnoj Bohemiji u Republici Češkoj. Do tada je kao advokat savetovao finansijske ustanove u Pragu.
Sudija Mikula je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Pragu (Republika Češka).
Sudija Genel Metro (Švajcarska) je savetovao države i nevladine organizacije u vezi sa postupanjem pred Međunarodnim krivičnim sudom i istragom i krivičnim gonjenjem osumnjičenih za međunarodne zločine. Sudija Metro je radio kao advokat odbrane i konsultant na poznatim slučajevima ratnih zločina i terorizma na suđenjima u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, Specijalnom tribunalu za Liban, Vanrednim većima u sudovima Kambodže i Međunarodnom krivičnom sudu. Sudija Metro je član Komisije EULEX-a za ljudska prava. On je takođe profesor saradnik za Međunarodno krivično pravo u praksi na Pravnom fakultetu Dikinson Državnog univerziteta Pensilvanije, profesor prava na Fakultetu političkih nauka u Parizu, gostujući predavač na Univerzitetu u Frajburgu (Švajcarska) i profesor Međunarodnog krivičnog prava i postupka Univerziteta u Amsterdamu.
Sudija Metro je diplomirao na pravnom fakultetu Univerziteta u Lozani (Švajcarska), stekao titulu magistra iz oblasti međunarodnog prava (Univerzitetski koledž u Londonu) i titulu doktora nauka (Fakultet za ekonomiju i političke nauke u Londonu). Objavio je veliki broj radova u oblasti međunarodnog krivičnog prava.
Sudija Nikola Giju (Francuska) obavlja dužnosti šefa kabineta predsednika Specijalnog suda za Liban od 2015. godine. Pre toga je od 2012. godine bio francuski tužilac za vezu pri Ministarstvu pravde Sjedinjenih Država, gde se bavio pravnom saradnjom između dve zemlje po pitanjima krivičnog i građanskog prava, a posebno u vezi sa borbom protiv terorizma, korupcijom u stranim zemljama i kompjuterskim kriminalom. Od 2006. do 2012. godine, sudija Giju je obavljao više funkcija u Ministarstvu pravde Francuske, gde je bio zamenik načelnika Odeljenja za trgovačko pravo, savetnik za pitanja krivičnog prava, te savetnik za diplomatska pitanja. Od 2003. do 2006. godine, sudija Giju je bio istražni sudija u Sudu u Meou kraj Pariza, gde je radio na raznim krivičnim predmetima, uključujući slučajeve ubistava, organizovanog i finansijskog kriminala.
Sudija Giju je stekao titulu magistra iz oblasti međunarodnog i evropskog krivičnog prava na Univerzitetu Sorbona (Francuska).
Bivše sudije:
Sudija En Pauer-Ford (Irska)
Sudija Andres Parmas (Estonija)
Sudija Kit Rejnor (Ujedinjeno Kraljevstvo)